Недељник Смедерево бр. 83

Недељник Смедерево бр. 3 by Недељник

---

Недељник бр. 83

Недељник бр. 83 by Недељник

---

ИНТЕРВЈУ СА РАДОСЛАВОМ ЦОКИЋЕМ НАЧЕЛНИКОМ ПОДУНАВСКОГ ОКРУГА

ПОДУНАВСКИ ОКРУГ

Подунавски округ има велике  туристичке и привредне  потенцијале

Управни округ је подручни центар државне управе који обухвата окружне подручне јединице свих органа државне управе које су образоване за његово подручје.
Подунавски округ Смедерево је основан 1992. године на основу Уредбе о начину вршења послова министарстава  и посебних организација ван њиховог седишта,  а његова трансформација у Подинавски управни округ је извршена на основу Уредбе о управним окрузима.
Подунавски округ чине град Смедерево и општине Смедеревска Паланка и Велика Плана. Решењем Владе Републике Србије, за начелника Подунавског  управног округа 2014. године постављен је Радослав Цокић,  председник општине Смедеревска Паланка у периоду од  2004. до 2008. Године.

Недељник: Подунавски округ има бројне ресурсе који нису довољно искоришћени. Који су по вама највећи потенцијали нашег округа?

 Радослав Цокић: Када је реч о потенцијалима, на првом месту је река Дунав. Подунавски округ се простире по јужном ободу Панонског басена и на северно-источним обронцима шумадијског побрђа. Оивичен је са севера Дунавом, а са истока Великом Моравом. Својим повољним географским положајем, природним богатством (плодна земља, шуме, вода) и разгранатим комуникацијама ово подручје може да постане  препознатљива и привлачна туристичка регија. Осим природних потенцијала, нуди и богате културно-историјске споменике( тврђава, Вила Обреновића, цркве...) као и многобројне манифестације, старе више од једног века, (Смедеревска јесен и  Крстовдански вашар).    На северу се Подунавски округ,  граничи са Јужнобанатским округом, на западу са градом Београдом и Шумадијским округом, на југоистоку се додирује са поморавским, а на западу са Браничевским округом. Смедерево као центар Округа се налази са само 45 км од Београда.
Разграната саобраћајна мрежа омогућава саобраћајну повезаност Подунавског округа друмским, железничким и воденим путевима. Преко подручја Округа пролази ауто-пут Београд-Ниш који је мостом преко Мораве повезан са источним делом Србије. Мостом преко Дунава код Смедерева Округ и југ Србије су повезани са Војводином. Железничком пругом Округ је преко Мале Крсне повезан са Београдом и југом Србије. Дунав представља велику шансу за развој воденог саобрћаја, јер омогућава везу са средњом европом и Црним Морем.
Територија Подунавског округа је богата водом обзиром да излази на Дунав и Велику Мораву. Обзиром да је Дунав међународна река његов значај за Округ је велики. На територији Округа протичу реке Јасеница, Кубуршница и Велики Луг, а налази се и вештачка акумулација Кудрачко језеро.Туризам се веома развија, посебно на подручју града Смедерева, што афирмише и развој привреде. Морам да споменем да је Смедеревско подручје на далеко познато као воћарски крај, од укупног броја извеженог воћа из Србије, из Смедеревског краја се извезе 30 процената.

Недељник: Које су ваше надлежности?

Радослав Цокић: Усклађујем рад окружних подручних јединица органа државне управе. Пратим примену директива и инструкција, издатим окружним подручним јединицама.Пратим рад запослених у окружним подручним јединицама, органа државне управе и старам се о условима за њихов рад. Сарађујем са подручним јединицамаоргана државне управе које врше послове државне управе на подручју управног округа. Сарађујем са општинама и градовима ради побољшања рада окружних подручних јединица органа државне управе и подручних јединица органа државне управе, које врше послове државне управе, на подручју управвног укруга.

 Недељник: Ко су чланови савета округа и које су надлежности савета округа?

Радослав Цокић: Савет чине начелник управног округа, председници општина и градоначелници градова с подручја управног округа. Савет Управног округа усклађује односе окружних подручних јединица министарстава, посебних организација и органа управе у саставу министарства  и општина и градова с подручја управног округа и предлаже како да се побољша рад управног округа, окружних подручних јединица и подручних јединица органа државне управе које врше послове органа државне управе на подручју управног округа. Седница савета одржавају се бар једном у два месеца.

Недељник: Какву сарадњу имате са председницима општина Велика Плана и Смедеревска Паланка?

Радослав Цокић: Председник општине Паланка, скоро да уопште не сарађује са округом. Не одазива са седницама савета. Савет округа чине председници општина или градоначелници градова, који припадају једном одређеном региону. Ја сам долазио за време поплава, на своју иницијативу, покушавао да укажем на важност сарадње са регионом.  Председник општине Паланка не испуњава своје обавезе, законске мере које би то санкционисале, за сада не постоје.  Са председником општине Велика Плана, имали смо добру сарадњу, он је скоро смењен, постављен је Игор Матковић, очекујем да ће сарадња бити као до сада, ако не и боља. Нови председник општине Велика Плана је из владајуће партије (СНС), а тај синхронизитет је веома важан. Због ове промене, мислим да ће Велика Плана, још брже да се развија. Сарадња између општина и градова који припадају истом региону, мора да постоји, како би настајали и велики заједнички подухвати.

Недељник: Да ли сте задовољни радом инспекцијских служби?

Радослав Цокић: За сада све функционише по плану. Ја координирам њихов рад. Њих штитим од несавесних грађана али и грађане од њих. Начелник округа припада такозваном средњем нивоу власти. Дужност му је да координира између републичке власти па и самих грађана. Инспекцијске службе покривају рад у све три општине. Имали су пуно активности, везаних за Смедеревску јесен, сличне активности их очекују и за Крстовдан. Надам се да ће своју дужност обавити најбоље што могу.

Недељник: Смедеревска јесен је управо завршена, да ли сте задовољни организацијом ове манифестације?

Радослав Цокић: Смедеревска јесен, је протекла изванредно. Имам само речи хвале за  организаторе, градоначелницу др Јасну Аврамовић и све службе које су биле ангажоване. Посетиоци су могли да упознају са свим потенцијалима града Смедерева (привредним, туристичким, воћарским) и уживају у мноштву културних збивања. Прошло је без проблема и без иједног инцидента. Угостили смо премијера Александра Вучића који је отворио бербу грожђа у вили „Златни брег“ и дипломатски кор. Било је око двадесетак амбасадора. Гости из иностранства су уживали у добром грожђу и још бољим винима, нашег краја. Завршне вечери на концерту Здравка Чолића, било је око 30.000 гледалаца.  Сутрадан је демонтирана бина, трг  очишћен и изгледао је као да се ништа није дешавало.

И Рашковић

БЕРЗА УЏБЕНИКА

Берза на отвореном

У суботу, 12. септембра, у периоду од 10 до 14 сати, на платоу испред Центра за културу Смедерево одржана је  берза половних уџбеника. Берза је била отвореног типа па су се одазвали  заинтересовани родитељи и ученици који су  донели своје уџбенике да их продају. Овај догађај је био изузетно посећен јер је било доста заинтересованих родитеља и ученика који су дошли са намером да купе уџбенике који су им потребни. Продавци уџбеника самостално одређују цену, а куповина је сигурнија него преко интернета и јефитнија него куповина нових уџбеника.

Иницијатор берзе је Вишња Васиљевић, наставница историје у Основној школи "Иво Андрић" у Радинцу.

БЕЗБЕДНОСТ У САОБРАЋАЈУ

Безбедни у саобраћају

Савет за безбедност саобраћаја града Смедерева у сарадњи са Агенцијом за безбедност саобраћаја Владе Републике Србије,  другог школског дана организовао је акцију  у наставку кампање „Пажљивко". Републичка агенција је донирала  буквар - сликовнице  „Пажљивкова правила у саобраћају", док је Град Смедерево обезбедио средства за набавку заштитних прслука за ученике. Тако ће, свих 975 ђака првака добити посебно обојене прслуке  чија ће им употреба омогућити безбедније кретање и учешће у саобраћају, чиме је остварена јединствена акција јер таквих до сада, у Смедереву није било.

Првог дана, поменуту опрему добили су малишани у школи „Бранко Радичевић" на Папазовцу и „Иво Андрић" у Радинцу, а ускоро ће прслуци бити достављени и свим осталим првацима.

-Деца су најпре била помало збуњена, нису очекивали поклоне, а затим су све пропратили са одушевљењем. Може се рећи да су иако мали, и те како свесни значаја правилног понашања у саобраћају и адекватне заштите. Мислим да је ова акција пун погодак, ово је прави начин на који се дугорочније улаже у позитивне промене и у овој сфери. Добро је што смо успели да све реализујемо на почетку школске године, па ће прслуке моћи да користе од самог старта. Осим тога, овакве акције су важне и са још једног аспекта - када децу од најранијег узраста учимо неким основним правилима у саобраћају и када она расту са тим предзнањем, сигурно ће касније, када и сами постану возачи, имати, у односу на садашње генерације,  другачији однос према личној, али и безбедности свих осталих учесника у саобраћају, нарочито пешака. Та рана едукација је вишеструко значајна - каже Горан Крчмаревић, председник Савета за безбедност саобраћаја и члан Градског већа ресорно задужен за саобраћај.

Тренутно се, у Смедереву чак  7 школа налази на државним путевима, где локални Савет и град немају никакве ингеренције, па не могу драстичније ни да утичу на безбедност ђака у тим деловима, али се неким мерама, ситуација може приметно ублажити:

-У тим подручјима су нам потпуно везане руке у смислу уређења хоризонталне и вертикалне сигнализације, али има помака и то видног јер проналазимо начине да побољшамо стање. Примера ради, до пре само две или три године, код школе „Бранко Радичевић" на Папазовцу било је као на Дивљем западу, а након што су постављени лежећи полицајци, саобраћај је успорен и стопостотно смањен број незгода у том делу. У плану је увођење видео надзора, подсећам да је урађена и ограда која штити ученике двеју школа удаљених око 200 метара. У току је и постављање уличне расвете, са свим поменутим и уз акцију овог типа, „Ђаци прваци на путу до школе", мислим да смо потпуно заокружили један сегмент нашег задатка - напомиње Крчмаревићизражавајући наду да ће и убудуће, кроз неке друге акције бити настављена изузетна сарадња коју смедеревски Савет за безбедност у саобраћају има са републичком агенцијом.    

Иначе, након прошлогодишњег пораста броја незгода са обарањем пешака, у првих шест месеци ове године, приметан је пад тог тренда, а добрим делом, то је и последица свих до сада предузетих мера од стране града и Савета за безбедност саобраћаја.

Тема броја

ФАРМА

Нећемо да моралишемо. Готово свака вест коју чујемо ових дана једнако је скандалозна као и догађаји у фабрикованом риалити-свету, на Фарми, у Паровима и Великом Брату. Штавише, догађаји у „стварном свету“ су много злослутнији и прете тежим последицама, него што су сукоби старлета око тога која од њих је боља риба, или кримоса и снагатора – чији је већи. Задржаћемо се на једном феномену који је широј јавности открила ријалити продукација, на друштвеној појави „старлета“.

Овакав друштвени статус, који је завредела и једна наша суграђанка, није домаћи изум. Код нас су, међутим, старлете и „клаберке“ агресивније и посесивније него у белом свету, можда из разлога што је у Србији беспарица већа, па самим тим и осећај инфериорности, која треба да буде (над)компензован. Старлете се, као и наша Тамара, зато хвале аутомобилима, кућама, накитом – које су завределе коефицијентом своје згодноће. „Све то имам, зато што сам добра п...ка, ко вам је крив што нисте у мојој кожи, што немате сисе или дупе попут мојих...“

Клаберке и старлете, су у потрошачком свету сведене на робу. Њихова тржишна вредност одређује не само друштвени статус, него и правила на основу којих ће обављати оно што се од њих очекује. Физички изглед и припадајућа јебозобност само су део онога што се од ових „дама“ очекује. Просечне, лепе и складне груди, зато треба повећати до границе физичке издржљивости (колико кичма може да понесе). Разуме се, ове одлике „напуцаности“ не треба ставити на располагање обичним смртницима, јер у том случају бизнисмени више нису повлашћени уживаоци.

У духу времена, увек треба превазићи оно што је већ виђено. Груди морају бити све веће, задњица све чвршћа, струк све ломнији, усне све бујније, зуби све бељи, глас све заводљивији. Као у свакој индустрији, идентитет одређују захтеви тржишта.

Када на овакав начин посматрамо ствари, Станију, Гогу, Тамару, оне згодњикаве Хрватице у Великом Брату, распусну Мацу Дискрецију, Атину Ферари – не можемо а да не посматрамо као жртве исте оне логике која и у нижим друштвеним слојевима одређује место и улогу жене: смерна у јавности, курва у кревету, а на све то и – добра домаћица.

Наравно, и задригли бизнисемни, такође, играју по правилима: чему служи лова ако се не разбацује, чему „месо“ ако се не украшава бундама, накитом или скупим аутомобилима. Они који се тако не понашају,  или су велике марке које имају право на другачије видове ексклузивизма, или непрорављи лузери, који не могу да опстану у том скројеном свету потрошачке логике: зарађену лову треба трошити, јер само тако се „окреће машина“.

Критичари ријалитија, а нарочито они који се залажу да овакав вид телевизијске забаве буде забрањен, углавном истичу опасност утицаја на младе генерације. Тек пропупеле девојчице иду на тетоважу, а дечаци скидају сленг Кристијана Голубовића (има и старијих који с пажњом слушају шта он говори, као да је реч о, ни мање више, сентенцама неког академика). Надаље, понашање старлета и клаберки, кажу критичари, представља опасност по јавни морал.

Уколико  дозволимо себи да мазохистички, а непристрасно, пратимо макар 24 сата ријалитија, закључићемо да се тамо не догађа ништа толико скандалозно, што одудара од свакидашњих манира, од онога што можемо да видимо на улици, на радном месту, у хаоусторима у ситне ноћне сате. Рећи ћете: па квака је баш у томе! Ријалитији одређују начин облачења, стил конверзације, па чак и облике ласцивности. Па ипак, остаје нејасно – шта је овде старије: да ли наша оронула и разбарушена свакодневица креира стил учесника ријалитија, или ријалити играју васпитну  улогу? По нашем мишљењу, ријалити нису ништа друго до слика оног стања које постоји независно од камерама покривене стварности. И са ове стране имамо бахате набилдоване типове, празноглаве паметњаковиће, који се у све разумеју, пролетере угаслог погледа, лепотице и фрајере за које је обична, чиста заљубљеност, знак слабости и кукавичлука. Ријалити програми су, тако, одраз друштвене збиље у, додуше, помало искривљеном огледалу.

И зато су бесмилсени захтеви за укидањем овог облика ТВ забаве. Нама који све то сматрамо досадним нико не брани да се машимо даљинског управљаша, или да напросто одустанемо од гледања телевизије. Нападни деколтеи, стаутсни симболи, сексуалност сведена на обично кресање, све то нас чека и у сивој, рефлекторима неосветљеној свакидашњици: „Кока кола малбору сузуки...“ Док ту не дође до промене, не требе да нас изненађују нове старлете. У боксу постији изрека: увек се нађе неко ко јаче удара. Када је реч о старлетама – извесно је да долазе нови „комади“. То је, верујемо, познато и нашој суграђанки. И зато је пустимо да ужива, док не изађе из моде.

Редакција