Смедеревска Паланка: Интервју: др Никола Ристић, в.д директора Болнице

СВЕ ЗА ДОБРОБИТ ПАЦИЈЕНАТА

- Не можемо само да гледамо здравствену књижицу. Јасно је да нама новац даје РФЗО, али постоји онај други део приче, коме припадају лекари и медицинско особље,  а то је да иза нас стоји Хипократ. И зато за нас два и два нису увек четири. Ми се управљамо према неким људским, социјалним околностима – каже у ексклузивном интевјуу за наш лист директор паланачке болнице

Иако је за вршиоца дужности директора Опште болнице «Стефан Високи» изабран пре неколико месеци, јасно су видљиви ефекти рада др Николе Ристића, познатог педијатра, за кога су, како истиче, пацијенти и Хипократова заклетва на првом месту. Осећа се то од тренутка када крочите у Болницу. Ни трага од оне бирократске униформности каква је владала пре нешто више од пола године.

Доктора Ристића затекли смо у великом послу, и овај интервју обавили после свечаног уручивања апарата за рано дијагностиковање оштећења слуха код беба, дара фондације дневних новина Блиц.

Недељник: Морамо да почнемо од општих тема. Како се ова тешка ситуација у општини рефлектује на рад Болнице?

Др Ристић: Општина није имала много уплива у наш рад, будући да Болница припада државним, односно републичким органима. Ако смем да кажем – на срећу. Због тога, барем до сада, није било већих проблема. И моји претходници су углавном имали контакте са представницима Министарства здравља – као што и ја са њима имам редовне консултације, тако да није било много уплива општинских структура у дешавања у Болници. Но, сигурно да је боље када можемо да сарађујемо са локалном самоуправом, и да општина са неким својим прерогативима стоји иза Болнице, а поготову иза Дома здравља, чији је оснивач. Још боље је да Болница и Дом здравља сарађују, што интензивније, јер је незамисливо да буду на сасвим супротним странама. Нисам се много појављивао у медијима, али је тадашња директорка Дома здравља имала нешто против моје изјаве да је Болница свесно или несвесно преузела неке улоге Дома здравља – а све зарад добробити пацијената. Ја сам тада рекао да је Дом здравља у тешкој ситуацији, самим тим што је у финансијској блокади. Када је здравствена установа у блокади, не може да дише, не може да функционише, односно не може да на задовољавајући начин обавља све оно што се очекује од једне такве институције. Ипак, без обзира на то ко је оснивач, ми смо се увек трудили да нашим суграђанима пружимо здравствену заштиту, што је могуће брже и квалитетније, независно од тога ко је у чијој ингеренцији, ко управља Домом здравља, а ко Болницом.

Недељник: Претходно питање поставио сам из разлога што се појављује један проблем који је у Паланци, у ствари, постао ноторан. Много људи, наиме, нема оверене здравствене књижице, нарочито они који су запослени у јавним предузећима и установама чији је оснивач општина. Има и оних корисника здравствене заштите којима и по годину дана није оверена књижица. Болница је у таквим случајевима показивала разумевање, и настојала да збрине све пацијенте, без обзира на то да ли имају оверену здравствену књижицу, а то је, савако, посебан вид оптерећења.

Др Ристић: Да, то је, као што сте напоменули, велики проблем у нашој општини. Не знам да ли негде постоји сличан проблем, барем у овом обиму. Сигурно је да ми примамо све пацијенте које сврставамо у категорију хитних случајева, без икаквих проблема. А када је реч о лечењу оних људи који немају оверену здравствену књижицу, настојимо да се договоримо са предузећем или општином, зависно где пацијент ради – да они пристану да то плате. Од тог плаћања често нема ништа, али наш је примарни циљ да пацијент буде примљен, лечен, и по могућству излечен, или да се уради нека процедура која је неопходна у његовом даљем лечењу. Ту не можемо да гледамо на књижицу. Јасно је да нама новац даје РФЗО, али постоји онај други део приче, коме припадају лекари и медицинско особље,  а то је да иза нас стоји Хипократ. И зато за нас два и два нису увек четири. Ми се управљамо према неким људским, социјалним околностима. Тако мора да се ради, јер не можете да дозволите да неко ко је болестан не може да се лечи. У таквим случајевима, не можете да ствар посматрате материјално-финансијки, по фондовским захтевима. Ми морамо да пружимо помоћ, и ми ћемо то увек да чинимо. Како ће то да се наплати, то је друга прича. Ми имамо у таквим ситуацијама покриће да ће организације или установе да плате лечење када буду у могућности. Али, знате, нама неколико пута годишње  долази инспекција РФЗО, и они све гледају. Њима је битно само да ли је књижица оверена или није. Ми, условно речено, помоћ коју пружамо пацијентима, «прикривамо» кроз хитне случајеве, на шта имамо право, и то се тако књижи.

Недељник: У таквим случајевима, пацијенте, којима је то потребно, без обзира на здравствену књижицу, шаљете и у установе терцијалне здравствене заштите.

Др Ристић: Један такав случај имали смо управо данас. То мора да се реши, без обзира где пацијент ради и да ли има оверену здравствену књижицу.

Недељник: На почетку свога мандата рекли сте да је оно на чему треба радити обнављање стручног медицинског кадра. Знамо да се лекари могу запошљавати само по посебној дозволи Министарства. Где је најургентније, ком одељењу или служби су најпотребнији лекари?

Др Ристић: Најургентније је у ургентној служби. Ту раде млади лекари, и остварена је двадесет четворочасовна покривеност, уз подршку специјалиста који дежурају на одељењима. Али, ту је тражено шест лекара специјалиста, а у овој служби ради само један специјалиста ургентне медицине. Ту је највећи дефицит. Иначе, када о томе говоримо, мислим да је расположење садашњег руководства Министарства здравља, да се у овде поново направи здравствени центар...

Недељник: У који би ушли Болница и Дом здравља...

Др Ристић: Управо тако. Мислим да би здравство Паланке тиме много добило, као што показује искуство из времена пре деведестих. То би донело знатно олакшање у функционисању. Утаквој ситуацији много би боље функционисала и наша ургентна служба. Мислим да би хитна служба Дома здравља и наша ургента служба могле да буду јединствена служба, која би опслуживала цео град. Сигуран сам да би тада то функционисало онако како грађани од нас очекују. Јер, сада нешто у Дому здравља може да се уради, нешто не може, па пацијенти те услуге траже код нас, а нама закон нешто дозвољава а нешто не дозвољава. И онда су ту стално нека препуцавања, а зна се по чијој је то грбачи, не зато што ми тако хоћемо, него из разлога што наше поступке одређују сфере овлашћења. Овако би здравство Паланке било обједињено, ослобођено политичких утицаја, а на корист пацијената. Да не говоримо о уштедама, када је реч о немедицинском особљу – јер сада имамо два рачуноводтсва, мајсторе, возаче. 

Недељник: За вашег мадата од Министарства је коначно добијена дозвола да се стоматолошке интервенције за лица са посебним потребама изводе у Болници, под тоталном анестезијом. Опрема се и ординација, која се налази на одељењу Ото-рино-ларингологије...

Др Ристић: Да, одобрење је коначно стигло. Истина, та иницијатива није потекла од мене, већ датира неколико година уназад. Сада смо то коначно изгурали, јер битно је одобрење Министарства за све што уводите, и као нову технологију и као нову процедуру. Мислим да сада та ординација може да почне да ради.

Недељник: При крају су и послови на новом Гинеколошком одељењу, на четвртом спрату. Када се може очекивати отварање овог одељења?

Др Ристић: То се приводи крају. Очекујем да ће у току наредне недеље да се заврши под, а онда преостаје да монтирамо светиљке... Тешко је отварање новог гинеколошког одељења везивати та неки конкретан датум, али мислим – за пар недеља највише бићемо у ситуацији да отворимо ово одељење. Тада ћемо моћи да обавимо и неке друге преправке на простору где је сада гинеколошко одељење, да ту вратимо очно одељење, јер је ту и њихова операциона сала – тако да ће и они имати боље услове, свакако боље него што их имају тренутно. Планирам још неке преправке и премаштаје, али биће прилике да посебно говоримо о томе.

Недељник: На основу свега о чему смо говорили, мислим да је сасвим јасно да су страхови наших грађана да ће се угасити болница, или барем нека одељења – неосновани?

Др Ристић: Болница ће опстати у овом обиму и са овим капацитетом, с тим што се лично надам да ће бити формиран Здравствени центар, што ће знатно побољшати квалитет медицинских услуга. Актуелно општинско руководство активно ради на остварењу вишедеценијског сна, изласка наше општине на ауто-пут. Када то буде остварено, ми ћемо постати једна од болница, задужена за одређени сектор ауто-пута, па ће све приче о гашењу болнице, или сужавању обима пословања, дефинитивно бити послате ад акта.

Недељник: Бавите се педијатријом, директор сте ове установе, уз то и одборник у Скупштини општине. Имате ли слободног времена?

Др Ристић: Верујте, све мање. Ја се и даље бавим педијатријом. Мање амбулантним радом, али настојим да помогнем мојим колегама тако што дежурам. Ево, за неколико дана дежураћу 24 сата, а онда ћу да наставим да радим до 15 -16 часова овај посао. Јесте напорно. Али, моја деца су већ одрасла, имају преко двадесет година, и не недостајем им много. Захваљујући, дакле, и породичној подршци, ја успевам за сада да одговорим свим овим изазовима, и надам се да ће то и надаље бити тако.

Владимир Ђурђевић

АНТРФИЛЕ

Мислим да је расположење садашњег руководства Министарства здравља, да се у овде поново направи здравствени центар. Хитна служба Дома здравља и наша ургента служба могле да буду јединствена служба, која би опслуживала цео град. Сигуран сам да би тада то функционисало онако како грађани од нас очекују. Јер, сада нешто у Дому здравља може да се уради, нешто не може, па пацијенти те услуге траже код нас, а нама закон нешто дозвољава а нешто не дозвољава. И онда су ту стално нека препуцавања, а зна се по чијој је то грбачи, не зато што ми тако хоћемо, него из разлога што наше поступке одређују сфере овлашћења. Овако би здравство Паланке било обједињено, ослобођено политичких утицаја, а на корист пацијената.